Krivična prijava
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Fakultet za pravne i poslovne studije

SADRŽAJ:
Uvod...................................................................................................................................3
Krivična prijava, podnosioci i vrste................................................................................4
Krivična prijava protiv NN lica.......................................................................................7
Zaključak...........................................................................................................................9
Korišćena literatura.........................................................................................................10
UVOD
Podnošenje krivičnih prijava je pre svega obaveza Organa unutrašnjih poslova obzirom da otkrivanje krivičnih dela i shodno tome prijavljivanje ovih dela, spada u njihovu osnovnu delatnost.
Međutim, često se dešava da je oštećeni prinuđen da sam podnosi krivičnu prijavu, (nećemo da ulazimo u te razloge), kada se obraća advokatu, koji je kao stručno lice sastavlja.
Zakon ne određuje obaveznu sadržinu krivične prijave, ali ako raspolažemo svim potrebnim elementima potpuna krivična prijava izgleda ovako:
I-Uvod /kome se podnosi i ko je podnosi/
II-Podaci o učiniocu /okrivljenom/
III-Opis krivičnog dela :
 objektivni elementi /kada, gde, šta, kako, čime, koga, zašto/
subjektivni elementi (da li je krivično delo učinjeno umišljajno ili iz nehata)
kvalifikaciju (…čime je izvršio krivično delo...)
IV-Dokazi /personalni, materijalni/
V-Predlog /za pokretanje krivičnog postupka/
KRIVIČNA PRIJAVA, PODNOSIOCI I VRSTE
Može se razlikovati više vrsta krivičnih prijava prema različitim kriterijumima. Prema načinu podnošenja razlikuju se:
pismena (pisana, čiji je sadržaj slobodan sem kada je podnose organi unutrašnjih poslova)
Prema istinitosti sadržaja razlikuju se:
Podnosioci krivične prijave, prema istom zakonu, u prijavi će navesti dokaze koji su im poznati i preduzeće mere da bi se sačuvali tragovi krivičnog dela, predmeti na kojima je ili pomoću kojih je učinjeno krivičnodelo i drugi dokazi.
Što se tiče forme u kojoj prijava mora biti podneta, Zakonik za građane ne postavlja nikakve zahteve, što je i logično, imajući u vidu da bi eventualno bilo kakva forma mogla mnoge da odvrati od prijavljivanja krivičnog dela. Za razliku od građana, gore navedeni organi dužni su, kako je već navedeno, da navedu dokaze i druge podatke. Međutim, iako građanin ne mora prilikom sačinjavanja prijave da se pridržava unapred definisane forme, on bi, zarad uspeha svoje krivične prijave, naročito one u kojoj se javlja kao oštećeni, trebalo da navede sve činjenice i dokaze kojima bi se mogli potvrditi njegovi navodi, jer sami navodi nisu dokaz za radnje prijavljenog, a to nije ni sama krivična prijava već se njena uspešnost može očekivati samo sa predlozima za izvođenje dokaza koji bi potvrdili njene navode.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]